скрстити

Serbo-Croatian

Etymology

From с- +‎ кр̀стити.

Pronunciation
  • IPA(key): /skřstiti/
  • Hyphenation: скр‧сти‧ти

Verb

скр̀стити pf (Latin spelling skr̀stiti)

  1. (transitive) to cross (to cause to intersect)

Conjugation
Conjugation of скрстити
Infinitive: скрстити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: скр̀стӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present скрстим скрстиш скрсти скрстимо скрстите скрсте
Future Future I скрстит ћу1
скрстићу		 скрстит ћеш1
скрстићеш		 скрстит ће1
скрстиће		 скрстит ћемо1
скрстићемо		 скрстит ћете1
скрстићете		 скрстит ће1
скрстиће
Future II бу̏де̄м скрстио2 бу̏де̄ш скрстио2 бу̏де̄ скрстио2 бу̏де̄мо скрстили2 бу̏де̄те скрстили2 бу̏дӯ скрстили2
Past Perfect скрстио сам2 скрстио си2 скрстио је2 скрстили смо2 скрстили сте2 скрстили су2
Pluperfect3 би̏о сам скрстио2 би̏о си скрстио2 би̏о је скрстио2 би́ли смо скрстили2 би́ли сте скрстили2 би́ли су скрстили2
Aorist скрстих скрсти скрсти скрстисмо скрстисте скрстише
Conditional I скрстио бих2 скрстио би2 скрстио би2 скрстили бисмо2 скрстили бисте2 скрстили би2
Conditional II4 би̏о бих скрстио2 би̏о би скрстио2 би̏о би скрстио2 би́ли бисмо скрстили2 би́ли бисте скрстили2 би́ли би скрстили2
Imperative — скрсти — скрстимо скрстите —
Active past participle скрстио m / скрстила f / скрстило n скрстили m / скрстиле f / скрстила n
Passive past participle скрштен m / скрштена f / скрштено n скрштени m / скрштене f / скрштена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.