čitać

See also: čítač

Upper Sorbian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *čitati. Cognate to Lower Sorbian cytaś.

Pronunciation
  • IPA(key): /ˈt͡ʃitat͡ʃ/
  • Rhymes: -itat͡ʃ
  • Syllabification: či‧tać

Verb

čitać impf (perfective wučitać)

  1. (transitive) to read
    Čitam knihu.
    I am reading a book.

Conjugation
Conjugation of čitać (imperfective)
person singular dual plural
virile nonvirile
infinitive čitać
transgressive čitajo
present tense 1st čitam čitamoj čitamy
2nd čitaš čitataj čitatej čitaće
3rd čita čitataj čitatej čitaja, čitaju
past tense 1st čitach čitachmoj čitachmy
2nd čitaše čitaštaj čitaštej čitašće
3rd čitaše čitaštaj čitaštej čitachu
imperative 1st — čitajmoj čitajmy
2nd čitaj čitajtaj čitajtej čitajće
3rd čitaj —
past active participle čitacy
past passive participle čitany
ł-form čitał
verbal noun čitanje

Derived terms
adjectives
  • čitajomny
  • čitankowy
  • čitanski
nouns
  • čitajomnosć f
  • čitak m inan
  • čitančko n
  • čitanje n
  • čitanka f
  • čitar m pers
  • čitarka f
  • čitarnja f
  • čitarstwo n
  • čitawosć f

Further reading
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.